Da li je Vojvodina spremna za viseće bašte?

 

Činjenica je da Vojvodina raspolaže fantastičnim resursima kada je reč o agrobiznisu. Čak 91% tla Vojvodine je plodno i pogodno za obrađivanje, od kojih čak 52% čini crnica, najkvalitetnija zemlja I klase. Infrastruktura Vojvodine je veoma solidna, a geografski položaj pogodan za brz transport lako kvarljive robe u zemlje EU. Da je poljoprivreda značajan segment regiona potvrđuje i podatak da je u 2009. ostvarena poljoprivredna proizvodnja dosegla skoro 40% od ukupne ostvarene proizvodnje u Vojvodini.

Ovo su prepoznale i mnoge strane kompanije, tako da je Vojvodina danas domaćin više od 45 stranih komanija u agrobiznis sektoru, koje ostvaruju više od 1.6 milijarde evra i zapošljavaju preko 14.000 ljudi. Neke od njih su Carlsberg, Nestlé, Hellenic Sugar, Salford, Efes Breweries International, Lactalis, Pepsi, Heineken, Japan Tobacco International, Coca-Cola Company, Groupe Soufflet, Bongrain itd.

Ipak, domaćim proizvođačima teško je da vode utakmicu sa kompanijama koje vladaju stranim bogatim tržištima. Vojvodina danas pretežno izvozi sirovine i polugotove proizvode. Nove tehnologije koje se primenjuju u razvijenim zemljama – kvalitetniji sadni materijal, bolja mehanizacija, adekvatnija i dostupnija sredstva za za zaštitu bilja, veće tržište, udruživanje, jači sindikati, više otkupne cene robe i bolji plasman – samo su neki od razloga zašto su gotovi proizvodi iz evropskih zemalja danas i po ceni i po kvalitetu konkurentniji od domaćih.

VIP Fond nastoji da podrži razvoj agrobiznis sektora upravo zbog njegovih neiscrpnih potencijala, pre svega u resursima – zemlji i ljudima. Želja nam je da otvorimo vrata Vojvodine novim, modernim tehnologijama. Da kroz priliv stranog kapitala pomognemo snažnom i velikom mehanizmu ovog sektora da zaživi i pokrene sa sobom i ostale privredne grane regiona. Da ovo  bude zemlja porekla prehrambenih proizvoda vrhunskog kvaliteta i brendova, globalno prepoznatljivih.
Eksperti kažu da treba ulagati u nove tehnologije, pratiti trendove, razmišljati o potrebama savremenog čoveka koji živi brzo i sve više ima potrebu da se hrani zdravo. Bogati resursi Vojvodine nude rešenje njenim žiteljima, ali i stranim investitorima koji traže nove mogućnosti i lokacije za uspeh u agrobiznisu. Kako? Jedan od odgovora nudi savremeni način proizvodnje povrća u plastenicima – hidroponija.

Šta je hidroponija?
Hidroponija je metod uzgajanja kultura iznad zemlje u plastenicima ili staklenicima, u vodi ili u posebnim posudama u kojima se nalazi “zapakovan” koren biljke. Iako se čini da je hidroponija noviji izum, njeni koreni se zapravo nalaze veoma duboko u istoriji. Najstariji dokazi govore o postojanju tkz. visećih bašti u Vavilonu, kao i plutajućih bašti u staroj meksičkoj civilizaciji. Takođe postoje i hijeroglifi koji pokazuju da su i stari Egipćani kultivisali pojedine biljke u vodi nekoliko hiljada godina pre nove ere.

Viseće bašte Vavilona

Viseće bašte Vavilona

Prednosti hidroponije su štednja resursa, kompjutersko predviđanje potreba biljaka za svetlošću, vodom i hranom, simuliranje procesa koji se odvijaju u prirodi, uz mogućnost preciznije i efikasnije kontrole. Krajnji rezultat su kvalitetnije biljke, odgajene uz manju upotrebu hemijskih sredstava, a nisu zanemarljivi ni niži troškovi proizvodnje, eleminisani problemi bolesti iz tla, smanjeni troškovi pripreme zemljišta, kao i vreme između sadnje dve kulture.

Ovako dobar skor, naravno, ima svoju cenu, a to su skupa tehnologija i knowhow, koji nije lako dostupan. Zato hidroponija zahteva ozbiljan pristup, analizu svih faktora koji utiču na realizaciju projekta, studiju izvodljivosti, timski rad eksperata i realno sagledavanje situacije. Ispitivanje tržišta. Odabir prave lokacije. Blizinu geotermalnih izvora koji omogućavaju zagrevanje plastenika ili staklenika. Mogućnost korišćenja tople vode iz bušotine.  Zvuči kao čitava nauka. I jeste. Sve kockice treba da se slože, ali kada se to desi, rezultat je fascinantan.
Danas se metodom hidroponije u svetu uzgaja najkvalitetnije povrće. Sadržaj vitamina i ostalih hranljivih materija je veći nego kod povrća uzgajanog na klasičan način, na zemlji.

Da li smo spremni za hidroponiju?

Da li smo spremni za hidroponiju?

Koje su prednosti?
Biljke uzgajane u hidroponiji su generalno zdravije od biljaka sa zemlje. One dobijaju gotovo idealno izbalansiranu prehranu i veoma retko dolaze u kontakt sa bolestima koje su vezane za zemljište. Sam sistem je veoma štedljiv i praktičan tako da se hidroponija može razviti i na mestima koja ne “obiluju” vodenim resursima. Kako se biljke gaje u veoma čistim i gotovo idealnim uslovima postižu se mnogostruke uštede, jer nema pripreme zemljišta, potrošnja insekticida i fungicida je smanjena, kao i gubici hranljivih materija kroz zemljište. Kada biljka raste u zemlji ona ogromnu količinu energije troši na razvoj korenovog sistema kojim prikuplja vodu i hranljive materije. Kada raste u hidroponiji koren se kupa u hranljivom rastvoru. Iz tog rastvora biljka je sposobna da svu energiju utroši na razvoj cvetova i plodova. Takve biljke su zdravije, njihovi plodovi su veći, ukusniji i bogatiji hranljivim materijama.

Kako obezbediti zagrevanje plastenika?
Vojvodina je izuzetno bogata termalnim vodama, koje nisu uvek dovoljno eksploatisane. O tome svedoči Geotermalni atlas Vojvodine koji je definisao 78 bušotina sa termalnom vodom na teritoriji Vojvodine, do dubine od 2000 metara i opisao njihove bitne karakteristike, kao što su protočnost, temperatura i salinitet, mineralizovanost vode. Atlas su izradili Rudarsko – geološki fakultet, Geološki institut Srbije i NIS – Naftagas, a izradu je finansirao Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovina. Od 78 bušotina, šest su u privatnom vlasništvu, dok su ostale pod nadležnošću NIS – a. Svega 13 bušotina je u eksploataciji. Ovo je svakako veliki potencijal Vojvodine koji treba iskoristiti, a hidroponija jedan od načina da se to čini vrlo uspešno.

 

Hidroponija - gajenje kultura iznad zemlje u plastenicima ili staklenicima

Hidroponija - gajenje kultura iznad zemlje u plastenicima ili staklenicima

Znanje i podrška institucija
U Vojvodini postoji veliki broj obrazovnih institucija koje edukuju mlade stručnjake, inženjere poljoprivrednih nauka, zaštite bilja, ratarstva i povrtarstva. Neke od njih su Univerzitet u Novom Sadu, sa Poljoprivrednim i Tehnološkim fakultetom, Poljoprivredni fakultet u Zemunu, Megatrend fakultet za biofarming u Bačkoj Topoli. Osim toga, brojni su i naučni instituti koji se bave razvojem i praćenjem trendova i institucije koje se bave testiranjem, sertifikacijom proizvoda, poput Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Veterinarskog instituta u Novom Sadu, Instituta za kukuruz u Zemun polju itd.

Da li je Vojvodina spremna za viseće bašte?
Sudeći po resursima kojima raspolaže, Vojvodina je i više nego spremna za ovakvu vrstu gajenja biljaka. Ipak, iako postoje mogućnosti, za sada u Vojvodini ne postoji puno primera ove vrste proizvodnje. Tek ponegde, neko se sramežljivo odluči da zakorači u svet “novih tehnologija u poljoprivredi” i napravi ovakav jedan plastenik. Ali, svaki početak je težak. Nije lako biti pionir i prvi se probijati.

Mi se nadamo da će hidroponije biti više. Da će Vojvođani u svojim trgovinama moći da kupuju ovako proizvedenu domaću rukolu, šparglu, zelenu i eisberg salatu sa korenom, cheri paradajz,  jeftinije od onih iz uvoza, da će studenti Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu učiti o hidroponiji na oglednim poljima fakultata ili kroz praksu u “visećim baštama” budućih investitora, da će Vojvodinu krasiti vavilnoske viseće bašte, da ce postati prava “zelena žitnica”, dovoljno bogata da nahrani svoju decu, ali i da ponudi svoje proizvode Balkanu i Evropi. Budući da je proleće godišnje doba koje najviše budi nadu u ljudima, biću slobodna da začinim ovaj kratak blog citatom Aristotela, koji je rekao da je nada san budnih. Sanjajmo budni i nadajmo se nekim sjajnim novim projektima, koji ce nam pored profita doneti i održiv kvalitet.

U to ime, koristim ovu priliku da vas u ime VIP Fonda pozovem na konferenciju “Potencijali za investiranje u agrobiznis sektor Vojvodine“, koju će se u okviru Međunarodnog poljoprivrednog sajma održati u Kongresnom centru “Master” 16.05.2011, sa početkom u 10.00, u Sali br. 4. Cilj nam je da predstavimo potencijale za ulaganje u poljoprivredno – prehrambeni sektor Vojvodine, kao i da informišemo prisutne o aktivnostima i podršci koju stranim investitorima pružaju Vlada Vojvodine i VIP Fond.

Da je stranim investitorima u Vojvodini dobro i da se ne žale na svoje poslovanje, već odlučuju da reinvestiraju i šire se, potvrdiće vam oni sami. Imaćete priliku da čujete tri direktora stranih komanija Carnex, Carlsberg i JTI, koji će na primerima svojih kompanija predočiti kako je počeo, razvijao se i kako danas izgleda njihov business u Vojvodini.

This entry was posted in Agribusiness, Srpski. Bookmark the permalink.

28 Responses to Da li je Vojvodina spremna za viseće bašte?

  1. Aleksandra says:

    Viseće bašte u Vojvodini – to zvuči više nego savršeno. Vojvodina ima toliko potencijala samo ga treba prepoznati i iskoristiti. Utičite malo na Poljoprivredni fakultet, na mlade koji imaju energije za nove stvari, podržite ih finansijski da počnu da se bave onim što vole a od čega ćemo svi imati koristi. Čovečanstvu preti glad jako brzo. Vojvodina – Novi Vavilon? Zašto da ne?

  2. lee says:

    Vrlo zanimljiva tema. Vojvodina zaista treba da iskoristi potencijale koji se kriju u primeni inovacija i novih dostignuca u poljoprivrednoj proizvodnji. Tema je za mene i profesionalno interesantna, doci cu na konferenciju.

  3. Jelena says:

    Dobar tekst o mogućoj budućnosti Vojvodine, lepe fotografije!

  4. Dusan says:

    Odlican tekst, drago mi je neko obradjuje ovakve teme! Dobra ideja za investicije i nadam se da cete ih i biti i u ovoj oblasti, proizvodnja hrane je definitivno buducnost Vojvodine!

  5. milica says:

    odlican tekst, vrlo pitko napisan, uzivala sam citajuci ga iako mi tematika nije bila veoma poznata :)

  6. Darija says:

    Hm, dobra ideja, ali ne znam zašto mi se čini da je to daleko od nas koliko i Vavilon?

    • Ja danas mogu sa svoje strane samo da kažem da je na nama (mladima :) da pokušavamo, a odgovore ću prepustiti autorki….

    • Agro fanatic says:

      Moram da pohvalim članak koji doživljavam kao sjajan savet. Drago mi je da uspevam da nađem na netu ljude koji su sprmeni da ovakva saznanja podele i sa drugima. S ozbzirom da sam duže vremena u ovom poslu želim da pozovem sve zainteresovane da se ozbiljnije uključe u ovu tematiku i da razmotre sve mogućnosti. S obzirom da u Vojvodini već postoje ovakvi projekti oni su svojim višegodišnjim postojanjem dali odgovor o svojoj održivosti. Dakle Vavilon je ipak malo bliži…

      • Zvuči optimistično, naročito kada ti to napiše jedan Agro fanatik :) Da li ste imali priliku u Vojvodini, ili možda i na nekom drugom mestu, da vidite ovako gajene kulture?

  7. Biljana says:

    Ko poseduje hranu – poseduje ekonomsku nezavisnost. Odlican tekst!

  8. Aleksandra K says:

    Jako superzanimljivo!

  9. Vesna says:

    Sjajna ideja, sjajno napisan tekst. Bravo za autora i VIP-ovce! Da li cemo ikada doziveti da ministarstvo poljoprivrede pocne da se bavi necim korisnim? Predlazem da “agro-odeljenje” VIP-a odrzi par kurseva doticnima-bar da bi shvatili da ni o cemu pojma nemaju i da kradu bogu dane, a nama pare!

  10. Ceca says:

    Odličan tekst, sjajna ideja koju treba što pre realizovati…

  11. rada says:

    Jako aktuelna tema, ideja, ma sve, sve…. Cinjenica je da hrane ima sve manje i da je sve skuplja, a ovako plodnu regiju treba iskoristiti. Svet se ovim bavi vec duze vreme i ne vidim da ce biti problem naci zainteresovane investitore, posto na zalost, vrlo je kapitalno intenzivno :(
    Samo napred, agro rules!!!

  12. Jovana says:

    U našoj zemlji uvek fali inicijativa, a ova ideja je zaista dobra. Zašto da ne iskoristimo potencijal koji imamo? Inace sam o ovom načinu gajenja biljaka gledala na tvu, a čini mi se da Džejmi Oliver tako gaji jagode u svojoj bašti:))

    • Dobra ideja, Dzejmi je primer kako se moze i na malom prostoru napraviti kvalitetna basta. Uvek sam mu zavidela na svim onim svezim zacinima, bosiljku, ruzmarinu itd…jagode da i ne pominjem..: )

  13. Ivana says:

    Vojvodina je prava riznica mogućnosti, u koju treba ulagati, i znanje, i iskustvo, i rad…….i NOVAC, zarad dobrobiti svih nas.
    Pohvale za tekst i temu!

  14. Sasa Lekic says:

    Zasto izmišljati toplu vodu!? Zar nije lakše ono što je već provereno, a izvodljivo i u našim uslovima jednostavno implementirati. Nedostaje nam pragmatičan način razmišljanja i delovanja i verujem da Vi u VIP Fondu imate znanje i snage da takve ideje promovišete u Vojvodini. Srećno na tom putu.

  15. Zoran Vojvodjanin says:

    Jako mi je zao sto nisam prisustvovao ovom kongresu, bio sam na putu koji se malo oduzio. Zanima me, ako mi neko moze reci:
    1)gde bih mogao dobiti malo vise informacija o desavanju sa kongresa i o eventualnim poticajima za investitore (pitam zbog licnog interesovanja) u ovaj nacin polj. proizvodnje.
    2)koliko prva klasa zemlje u Vojvodini daje slabiji kvalitet i kvantitet proizvoda ako je poredimo sa “sramezljivim pionirima visecih basti” kod nas.
    3)ekonomska isplativost hidroponije u poredjenju sa dosadasnjom proizvodnjom u staklenicima…
    Po mom misljenju crnica koja cini vise od pola obradive povrsine Vojvodine treba da bude nas prioritet u proizvodnji hrane mada i ja nastojim da idem u korak sa novim dostignucima. Hidroponija mi zvuci SKUPA A NE SRAMEZLJIVA ODLUKA za NAS DOMACE proizvodjace i investitore! Pitam se koliko bi se kod nas to isplatilo?

  16. Goran says:

    Kakav tekst pun kontradiktornosti! Prvo se navodi sjajni potencijal Vojvodine sa velikim procentom prvoklasne obradive zemlje, a zatim se predlaže nešto što nema nikakve veze sa time i govori se o tehnologiji koja bi mogla da se primeni i na Grenlandu!? Neko bi stvarno voleo da Vojvodinu pretvori u “zemlju seljaka” koja će samo proizvoditi primarne poljoprivredne proizvode. E pa dosta sa time, poljopriveda mora da se razvija ali samo kao baza za industriju, jer jedino industrijski razvoj može doneti boljitak Vojvodini!

    • Bojan says:

      Moram priznati da sam ja autora ovog teksta drugačije shvatio.
      Nigde se ne govori o odustajanju od poljoprivredne proizvodnje eksploatacijom obradivog zemljišta kojim Vojvodina raspolaže. Mislim da je svakome jasno da bi tako nešto bilo suludo uzimajući u obzir dokazani kvalitet zemljišta.
      Radi se o korišćenju geotermalnih potencijala, koji jednako kao i zemlja predstavljaju ogromno (zapostavljeno) blago, koje omogućava celogodišnju proizvodnju profitabilnih kultura.
      Većina nas se uverila jednostavnim odlaskom na pijacu ili u neki od velikih trgovinskih lanaca da je vansezonska proizvodnja ono što donosi najviše novca. Dakle ne bi se trebalo ograničiti isključivo na tradicionalnu proizvodnju koja kao rezultat daje između ostalog, prosipanje mukom uzgojenih proizvoda po putevima.
      Po mom mišljenju idealna kombinacija je iskorišćenje kvalitetnog zemljišta uzgojem pažljivo selektovanih kultura uz primenu modernih tehnologija, ali i eksploatacija geotermalnih potencijala u smislu profitabilne vansezonske proizvodnje koja pojedinim proizvođačima može biti i izvor finansiranja za modernizaciju primarne proizvodnje.

      • Goran says:

        Da ali prvo industrija, a onda sve ostalo! Primarne poljoprivredne proizvode niko neće kupovati (ni u sezoni ni van sezone) ako se ništa ne proizvodi i građani su bez posla tj. ako nema istinskog razvoja društva.

  17. M farmer says:

    Ideja je sjajna. Nemam dalje komentara, sve je u tekstu objašnjeno.
    Imam pitanje, da li VIP FOND finansijski podržava poljoprivrednike za investicije u infrastrukturu zarad modernizacije proizvodnje i podizanja konkurentnosti, kvaliteta i izvozu orijentisanih proizvoda. Pitanje se odnosi na mala porodična gazdinstva koja imaju npr. salaše bez prilaznog tvrdog puta, bez struje, a imaju potencijala da ih ožive i na njima stvore mali porodični agrobiznis.

  18. Jova says:

    Odličan tekst, ljudi nisu svesni koje blago imamo. Takav tip crnice koji postoji u Vojvodini postoji sam u Ukrajini, Rumuniji i u jednom delu severne Amerike. Pročitao sam da su za vreme Drugog svetskog rata, vagonima uz Ukrajine vukli i posipali zemlju u Nemačku! Pritom placevi se mogu naći jako povoljno. Svi gledaju da se otarase zemlje…

  19. Zagorka Kalentic Markovic says:

    Postovani M. Farmer-u : ),
    zahvaljujem na Vašem komentaru i pohvalama ideje. Ideja kao takva nije naša, veoma je stara i veoma se uspešno primenjuje u velikom broju zemalja.

    Na Vaše pitanje da li VIP raspolaže sredstvima za podršku porodičnog agrobiznisa odgovor je na žalost negativan.
    Mi smo osnovani kao institucija koja podržava strane direktne investicije tj. investitore pružajući im besplatan servis na putu do realizacije investicije, i kasnije, tokom njihovog daljeg rada. Pri tome, mi nemamo mogućnost da dodeljujemo nikakva sredstva, ni stranim, a ni domaćim investitorima.

    Za rešenje Vašeg problema najbolje se obratite Ministarstvu poljoprivrede koje finansijski podržava baš takve projekte i dodeljuje sredstva koja Vam mogu biti od pomoći u otpočinjanju porodičnog biznisa.
    U tome Vam želimo puno uspeha i sreće!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>