„Wa kon yo sai“ (Japanese Spirit – Western Knowledge)

Autor: Biljana Vrzić, pomoćnik direktora VIP Fonda

Verujem da svi koji su ikada posetili Japan imaju jedan zajednički utisak – da je Japan, relativno mala ostrvska zemlja, gusto naseljena veoma ljubaznim, visoko obrazovanim i vrednim ljudima, koji žive na visokom standardu, sa savršeno razvijenim ekonomskim i društvenim sistemom, koji koriste i razvijaju najnovije tehnologije današnjice, ali koje istovremeno kroz život vode tradicionalne vrednosti japanske kulture i osećaj pripadnosti jednom zaista posebnom narodu.

Susret starog i novog

Susret starog i novog

I upravo ova japanska izreka,„Wa kon yo sai“, označava umeće kombinovanja zapadnjačkog“ znanja i postignuća, moderne industrije, tehnologije i načina poslovanja, sa japanskim duhom i težnjom za očuvanjem kulturnog identiteta. Može se reći da je ta činjenica ključ uspeha i prosperiteta ove, od nas vrlo daleke, ostrvske zemlje, koju odlikuje velika zavisnost od prirode i prirodnih promena, čijoj su milosti svakodnevno izloženi.

Od suptropske klime i jednog od najlepših koralnih predela oko južnog ostrva Okinawe, preko čuvene planine Fuji, koja se stidljivo skriva iza oblaka, pa sve do hladnih, snegom prekrivenih skijaških centara na severnom ostrvu Hokkaidu, proteže se čudesna zemlja izlazećeg sunca. Na površini od oko 378 hiljada m² živi 127 miliona ljudi, okruženih morem sa svih strana i izloženi volji prirode.

Osaka

Osaka

Japanski narod je svestan koliku moć ima voda koja ih okružuje, kao i svakodnevni potresi zemlje po kojoj hodaju, pa se iz tih razloga prema prirodi odnose sa velikim poštovanjem i izuzetno razvijenom svešću da prirodne resurse treba čuvati, energiju štedljivo trošiti, samo koliko je zaista potrebno.

Balans potresima Zemlje ili onih na poslu i u svakodnevnom životu, Japanci nalaze često u okviru vrelih izvora, takozvanih Onsen toplih kupatila, gde je celo telo izloženo vrelini vode, te samim tim „prisiljava“ glavu i mozak na opuštanje svakog pojedinačnog nerva.

Klimu u Japanu odlikuju četiri godišnja doba, umerene do hladne zime i umereno topla leta, slične prosečne temperature kao kod nas, što omogućava i uzgajanje sličnih vrsta voća i povrća, s tim da je ipak vlažnost zemlje i vazduha znatno veća.

Vinogradi, Prefektura Osaka

Vinogradi, Prefektura Osaka

Jedan od razloga dugovečnosti japanskog naroda svakako je i zdrava i umerena ishrana zasnovana na pirinču, od koga se pravi i hleb, kolači, testenine, vino (Sake), na proizvodima od soje (tofu, miso supa),  od ribe i morskih plodova, povrću i izuzetno blagotvornim algama. Meso se jede u vrlo malim količinama, što pokazuje i činjenica da ćete u prodavnici videti cenu izraženu za jedan gram mesa, a ne za kilogram. Slatkiši, voće i slično konzumiraju se u umerenim količinama i ni u čemu nema preterivanja. Voće se konzumira kao dezert, i zato mora biti slatko, a takođe su vrlo popularni sušeno i smrznuto voće, med, džem i slične poslastice.

Tržište prehrambenih proizvoda i mogućnost za saradnju

Prirodne karakteristike određuju i raspoloživost hrane i mogućnosti uzgajanja određenih kultura. Ograničenost prirodnim resursima doprinela je tome da se čak 60% hrane uvozi. Japan najviše uvozi ribu i druge morske plodove (32%), zatim  meso (18,7%), žitarice (11,7%), povrće (6,8%) i voće (5,7%).

Veleprodajna pijaca hrane, Kjoto

Veleprodajna pijaca hrane, Kjoto

Hrana se uvozi najviše iz Kine, odakle dolazi šarena paleta proizvoda, kako primarnih poljoprivrednih tako i prehrambenih proizvoda, meso stiže iz Australije, riba i drugi plodovi mora iz okolnih zemalja, soja, kukuruz i pšenica iz SAD-a, vino, razne vrste sireva i drugih specijaliteta iz zapadnoevropskih zemalja (Nemačka, Francuska, Italija), voće, povrće i zaista mnogo prehrambenih proizvoda dolazi u japanske luke svakodnevno, a opet vrlo malo iz Srbije.

Vrlo zanimljivo je to da Japanac svoje znanje o nekoj evropskoj zemlji često vezuje za proizvode iz te zemlje koji se mogu naći na japanskom tržištu, te na žalost vrlo malo zna o nama i o našoj zemlji. Stoga je važno da kreiramo pozitivan imidž kroz naše proizvode koje možemo izvoziti u Japan.  Primera radi, kada nekoga u Japanu pitate da li zna za Bugarsku, on će vam odmah reći: „Naravno, bugarski jogurt!“, jer jedna od najvećih prehrambenih kompanija u Japanu – Meiji, proizvodi jogurt prema bugarskoj licenci, koji je vrlo popularan mlečni proizvod u Japanu. Gradeći imidž godinama, kroz promociju svojih proizvoda, turističku ponudu i naravno podršku vlade, uspeli su da stvore sliku o sebi i da približe svoju zemlju prosečnom Japancu.

S obzirom na specifičnosti i tražnju na japanskom tržištu, veliku razdaljinu i dug transport, potencijale za izvoz iz Srbije u Japan treba tražiti u proizvodima kao što su smrznuto i sušeno voće, med, džem i vino. Nezagađenost i slabo hemijsko tretiranje zemljišta u Srbiji omogućavaju proizvodnju organskih proizvoda i zdrave hrane, koja može naći svoje mesto i potrošače na tržištu Japana.  Za sada, med i džem uglavnom dolaze iz Francuske, Belgije i drugih evropskih zemalja. Bagremov med iz Srbije i slatki domaći džemovi od kajsija, šumskog voća i slično, sigurno bi svojim kvalitetom i vrhunskim ukusom pokazali da imaju šta da ponude japanskom potrošaču. Što se tiče smrznutog voća iz Srbije, ono već odlazi u Japan, ali još uvek u nedovoljnim količinama.

Srpski štand na sajmu FOODEX TOKYO

Srpski štand na sajmu FOODEX TOKYO

Pored toga što je Japan veliki donator Srbije, čime je značajno doprineo razvoju naše zemlje u poslednjoj deceniji, i što u našoj zemlji već proizvode velike japanske kompanije u prehrambenoj industriji, industriji duvana i elektronici, kao što su Japan Tobacco International, Asahi i Mitsui, Panasonic, sigurno je da postoji još mnogo prostora za saradnju između naše dve zemlje.

Upravo sa ciljem unapređenja trgovinske saradnje i povećanja izvoza iz Srbije u Japan, Japanska organizacija za međunarodnu saradnju (Japan International Cooperation Agency – JICA) u okviru svoje donatorske pomoći, svake godine organizuje sektorski fokusirani trening program u Japanu. Cilj je da se identifikujuprehrambeni proizvoda iz Srbije, koji imaju potencijal da, kvalitetom i cenom, budu atraktivni i dovoljno konkurentni na japanskom tržištu. Program u koji je uključen i VIP Fond,podrazumeva i pružanje vrednih informacija o mnogim bitnim detaljima na koje treba obratiti pažnju prilikom izvoza u Japan, kao što su proces carinske kontrole i zdravstvene ispravnosti na ulazu, zahtevi u pogledu kvaliteta, sertifikacija, sadržaj određenih materija, uspostavljanje kontakta i načini poslovanja sa japanskim firmama i slično.

Nadamo se da će ovakve konkretne aktivnosti doprineti većoj prepoznatljivosti Srbije i srpskih proizvoda u Japanu i da će naša dva naroda nastaviti da neguju međusobne izuzetno prijateljske odnose. Ne mora Japan biti baš tako daleko.

This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>